Budi me lupanje čekića
iz komšijske limarske radnje.
Izlazim na terasu.
Friško i bistro.
Krpom čistim
potpuno mokar sto.
Noćas je dobro ljevalo.
Tanak dim,
gorkasta bukovina,
dim iz kuće preko puta,
u kojoj su se moji momci –
sad već i oni očevi! –
nekoć često igrali
sa vršnjacima.
A gore, visoko,
kud god ti pogled seže:
zelenim orisani bregovi,
šume i brda,
u gustom tijestu
poslije kiše.
I s njom je, za danas,
gotovo.
Polako sve se bistri.
Biće nam opet,
uz kafu,
bogatih vrčeva sunca.
Goran Sarić
