Đorđu Balaševiću
Oktobar.
Stúdi.
Nasred ulice,
vidim,
neko bacio papir.
Bode mi oči.
Ova ulica
i moja je kuća.
A kad ga,
na kraju džade,
pođem u kantu da hitnem,
na sivom metalu slovkam:
“Ne ubacuj prazne kapsule
spreja za smijanje.”
Kakva je to zemlja –
ulica, selo, grad –
u kojoj puberima,
za vrisak čiste sreće,
treba čista hemija?
A tamo, na dalekom jugu,
za loptom sad jurcaju
neka druga deca.
Goran Sarić
